Limfni edem i limfna drenaža
Limfni edem, ili kraće limfedem, hronično je oboljenje koje se prepoznaje po otoku ruke ili noge, mada se može pojaviti i na licu, vratu ili stomaku. Za ublažavanje tegoba preporučuje se Manuelna limfna drenaža – MLD.
Pacijent koji ima limfni edem oseća punoću i težinu, koža mu je istanjena, napeta i pokretljivost ruke ili noge otežana.
U težim slučajevima koža zadebljava, a najteža forma se manifestuje takozvanom elefantijazom ili "slonovskom " nogom ili rukom.
Najčešća komplikacija je infekcija kože i potkožnog tkiva koja se prvo mora izlečiti. U protivnom - verovatno će koža pući zbog prekomernog nagomilavanja limfe u potkožnom tkivu, jer diuretici za izbacivanje tečnosti a ni hirurgija tu ne pomažu.
Posle operacija neizbežnih u slučaju malignih oboljenja, hemioterapije ili zračenja, pojave se otoci kojima se bave fizijatri. Dr Dušica Stefanović objašnjava kako se primenjuje limfna drenaža, kako umotavaju elastični zavoji i da li pomažu lekovi za izbacivanje vode iz organizma.
Tako dr Dušica Stefanović, specijalista fizikalne medicine i rehabilitacije, opisuje stanje onih kojima u svojoj ordinaciji pomaže da se izbore sa posledicama najčešće operacija tokom kojih se zbog spasavanja glave čoveku poremiti protok limfe i rad limfnih žlezda.
- Sve ima svoje faze pa je za rešenje problema sa limfedemom neophodno prvo postaviti dobru dijagnozu, jer uz sve poštovanje kolega moram reći da se događalo da bude lutanja i da pacijenti stižu od hirurga i dermatovenerologa ne znajući šta im se događa. Potom je važno edukovati ga, da shvati kako da se ponaša i šta da čini - ističe naša sagovornica.
Limfedem - trajni problem
Po njenim rečima čovek pre svega mora biti svestan da je suočen sa hroničnim oboljenjem, ako ne računamo one koji imaju postreumatske tegobe koje brzo nestaju uz odgovarajuću terapiju.
Znači reč je o doživotnom problemu sa kojim se može živeti, ali koji se mora kontrolisati da ne bi došlo do većih komplikacija
Šta mu prethodi?- pitamo dr Stefanović.
Postoje urođeni limfedemi, kada se osoba rodi sa malformacijama limfnog sistema, što znači da stanje nije kakvo bi trebalo da bude ili se pojavi tokom puberteta. To su ređi slučajevi kao i već pomenute elefantijaze, ili "slonovske noge".
Ipak, ovde govorimo o stečenim limfedemima, dakle problemima posle operacije, bilo odstranjenja, bilo zračenja dojke ili materice. Muškarcima se to događa posle hirurške intervencije na prostati ili debelom crevu. Meko limfno elastično tkivo praktično fibrozira i više nije funkcionalno - objašnjava fizijatar.
Limfa zdravih ljudi funkcioniše "neprimetno", bitna je za homeostazu, takozvanu ravnotežu između ćelija i međućelijskih prostora kao i za imunitet, noseći limfocite od periferije, ruku i nogu ka centru, srcu i izlučuje se preko bubrega, dodaje doktorka Dušica Stefanović.
Vrlo je bitna za imuni sistem, nalazi se u međućelijskom prostoru neposredno ispod kože, i kada se neko malo poseče žuta tečnost koja se prva pojavi jeste upravo limfa. Krvni sudovi su uglavnom dublje postavljeni, mada ima i onih na površini koje je moguće napipati.
Limfa filtracijom ulazi u venski krvotok ili se uliva iz kapilara u vene. Kada zbog uklonjenih limfnih žlezda i zračenja nastupi blokada i nestane prirodno filtriranje limfe ona se nagomilava u pomenutom međućelijskom prostoru a ruka ili noga otiču - saznajemo od iskustnog specijaliste.
Šta je sledeći korak u olakšanju života pacijentu?
Ne zaboravimo, ta osoba je već bila u operacionoj sali, na zračenju, možda hemioterapiji i pred sobom ima trajni problem sa limfnim edemom.
- Vrlo je malo stručnjaka specijalizovanih za probleme limfne cikrulacije. Pacijenti su zaista u nedoumici kome da se obrate, a prve savete čuju od hirurga, mada se u kasnijem toku oporavka često njihovo mišljenje svede na to da je najvažnije da je osnovna bolest otklonjena i da je pod kontrolom, što je naravno tačno, ali nedovoljno.
Ipak, smatram da se mora misliti i na kvalitet života sa posledičnim komplikacijama, poput limfedema - ocenjuje dr Dušica Stefanovć, koja je svojevremeno radila kao lekar na VMA i specijalizirala oblasti, poput akupunkturologije, koje su je zanimale.
Obučila se, uz još neka stručna usavršavanja, za lečenje limfedema tehnikom MLD (Manuelna limfna drenaža), da budemo stručno precizni, po konceptu manuelne limfne dekongestivne terapije i član je Sekcije za fizikalnu medicinu Srpskog lekarskog društva.
Koža pacijenata sa limfnim edemom je sklona povređvanju i infekcijama, vrlo su česti upalni procesi. Prepoznaju se po toploti, otoku, crvenilu, napetosti i sjaju kože.
Ukoliko se dogodi infekcija a najčešće biva ona streptokokna, ništa ne sme da se radi dok se ona ne izleči antibioticima, otprilike za deset do 14 dana.
Koga pitati?
Na osnovu dosadašnjeg iskustva a i saradnje sa dr Željkom Kanjuhom, koji radi u Institutu za rehabilitaciju "Dr Miroslav Zotović" u Sokobanjskoj ulici u Beogradu, doktorka Stefanović je zaključila da je vrlo mnogo pacijenata koje muči limfni edem a ne znaju kome da se obrate.
U institutu savetuju i pomažu onima koji tamo borave, ali operacija karcinoma je sve više i verovatno da bi negde na zvaničnom mestu, možda i u pomenutom institutu, bio vrlo koristan spisak ordinacija poput one u kojoj radi dr Dušica Stefanović.
Pacijent će otići gde smatra da je najbolje, važno je da na pregled i pomoć ne čeka mesecima.
Vrlo je važno da se pacijent opusti i prihvati sebe u stanju u kakvom jeste, a koje se može kontrolisati. Problem neće biti veći ukoliko ga on prihvati i bez psihičkog opterećenja bude aktivan učesnik u svom lečenju i tretmanu - dodaje specijalista.
Limfna drenaža
Smirili smo limfnu infekciju i na redu je limfna drenaža. Nju rade obučeni terapeuti, i to nije masaža.
Kada se primenjuje limfna drenaža pritisak ne sme da bude jak, maksimalno 30 mm živinog stuba, ne više. Pre je to nežan pokret, ali ritmični koji se ponavlja pet do sedam puta na određenim mestima, u smeru od periferije ka centru, tako da se prazne čvorišta, a onda se tim specijalni zahvatima manuelne limfne terapije odradi ono što prirodno ne može.
Ruka ili noga ubrzo postaju mekši i vidi se da je limfna drenaža postigla efekat.
Elastični zavoj, kompresivni rukav i kompresivna čarapa
Edemi mogu biti početni, dakle blagi, veći i najveći koje prate komplikacije poput pucanja kože, saznajemo od dr Stefanović, ali pretpostavljamo da je pacijent posle izlečenja infekcije i drenaže u dobrom stanju. Šta se dalje radi?
Izmerimo svaki ekstremitet, imamo i posebne tabele, da bismo pratili rezultat. Na red dolaze elastični zavoji, ali svakako ne oni namenjeni sportistima ili osobama koje imaju problem sa venama, napominje naša sagovornica. - Oni su posebni, zovu se kratkoelastični zavoji i postoji sistem njihovog umotavanja. Bandažira se svaki prst posebno i dalje dlan i sve kako treba...
Pacijet nosi zavoje 24 sata i ponovo dolazi kod fizijatra na kontrolu jer specijalista ima zadatak da u kraćem periodu umanji volumen noge ili ruke bar 60 ako ne i 70 procenata u odnosu na početno stanje.
To je znak da je bandažiranje odigralo svoju ulogu i da bi mogle da budu preduzete mere za kompresivni rukav ili čarapu, ističe dr Dušica Stefanović. To je onda nešto sa čim pacijent živi.
Svakog jutra kad ustanu iz kreveta a posle samodrenaže (starijima pomažu ukućani i vežbe ili čak i bez toga) navlače kompresivni rukav ili čarapu, urade vežbe i posvećuju se svakodnevnim obavezama.
Mnogi će pomisliti da će limfni edem nestati samo od sebe kada pacijent legne u krevet da se odmori i podigne ruku ili nogu. Da li?
- Nažalost, neće. Kada se čovek probudi otok će biti na istom mestu. Takođe ni lekovi za izbacivanje tečnosti ne pomažu, samo limfna drenaža i zavoji a potom i rukav - zaključuje priču o limfnom edemu dr Dušica Stefanović, fizijatar.
Tekst pod naslovom "Kada limfa naduva ruku ili nogu" objavljen je u rubrici "Porodični lekar" u nedeljnom Magazinu dnevnog lista Politika, br. 961 od 28. februara 2016. Novinar: R. Popović
